Улога ислама у изградњи држава Централне Азије: пример Узбекистана
DOI:
https://doi.org/10.18485/Ključne reči:
Централна Азија, ислам, Узбекистан, независност, изградња државеApstrakt
Регион Централне Азије је био номадски регион који карактерише долазак раног ислама, једног од најдинамичнијих друштвених и политичких покретача. Централна Азија је кроз векове задржала сопствену динамику и карактеристике које опстају. Кроз различита освајања, а пре свега руско царско освајање и настанак Совјетског Савеза, мењале су се спољне и унутрашње границе, политички живот, па чак и језици ових друштава. Једино је ислам у одређеној мери опстајао. Стога је предмет овог рада истраживање улоге ислама у изградњи друштава и држава Централне Азије, а нарочито након стицања независности распадом Совјетског Савеза крајем двадесетог века и такозваног оживљавања ислама у региону непосредно након независности. Власти независног Узбекистана су од стицања независности имале двострук однос према исламу. Са једне стране, државна инкорпорација религије користила је ислам као оквир за политичку акцију и легитимизацију власти режима. Са друге стране, управо се та власт, настала и расла у секуларизму СССР, бринула због могућег превеликог утицаја (неконтролисаног) ислама, водила строгу евиденцију верских група и борила се против исламистичких организација.
Reference
[1] “Central Asia: Islam and the State”, ICG Asia Report No. 59, Osh/Brussels, 2003.
[2] “Concepts and Dilemmas of State Building in Fragile Situations”, OECD, Offprint of the Journal on Development 2008, Volume 9, No. 3.
[3] A. H. Dani, History of Civilizations of Central Asia, New Delhi: Motilal Banarsidass, 1996.
[4] Adeeb Khalid, Islam After Communism: Religion and Politics in Central Asia, University of California Press, Berkeley, 2014.
[5] Adeeb Khalid, The Politics of Muslim Cultural Reform: Jadidism in Central Asia, Comparative Studies on Muslim Societies, University of California Press, Berkeley, 1998.
[6] Ahmad Hasan Dani, History of Civilizations of Central Asia, New Delhi: Motilal Banarsidass, 1996.
[7] Ahmad Hasan Dani, History of Civilizations of Central Asia: The Dawn of Civilization: Earliest Times to 700 B.C., UNESCO Publishing, Paris, 1992.
[8] Aidan Hehir, Neil Robinson, State-Building Theory and Practice, Routledge, London, 2007.
[9] Alexander Morrison, “Metropole, Colony, and Imperial Citizenship in the Russian Empire”, Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History, Vol.13, No. 2, 2012.
[10] Alexander Morrison, The Russian Conquest Of Central Asia: A Study In Imperial Expansion, Cambridge University Press, Cambridge, 2021.
[11] Botakoz Kassymbekova, Despite Cultures: Early Soviet Rule in Tajikistan, University of Pittsburgh Press, Pittsburgh, 2016.
[12] Colin J. Beck, “State Building as a Source of Islamic Political Organization”, Sociological Forum, Vol. 24, No. 2, 2009, pp. 337–356.
[13} David G. Lewis, “Post-Soviet Central Asia” in: David W. Montgomery (ed.), Central Asia: Contexts for Understanding, University of Pittsburgh Press, Pittsburgh, PA, 2022.
[14] Edward W. Walker, “Islam, Islamism and Political Order in Central Asia”, Journal of International Affairs, Vol. 56, No. 2, 2003, pp. 21–41.
[15] Elena Campbell, The Muslim Question and Russian Imperial Governance, IndianaMichigan Series in Russian and East European Studies, Indiana University Press, Bloomington, 2015.
[16] Elizabeth Dean, The Soviet Unveiling Campaign In 1920S Uzbekistan: Class, Gender, And Politics, Honors thesis, University of Texas at Austin, 2017.
[17] Elmira Nogoybayeva (ed.), Central Asia: A Space for ’Silk Democracy’: Islam and State, Friedrich Ebert Foundation, Almaty, 2017.
[18] Eren Tesar, Soviet and Muslim. The institutionalization of Islam in Central Asia 1943– 1991, Oxford University Press, 2017.
[19] Galina M Yemelianova, Muslims of Central Asia, Edinburgh University Press, Edinburgh, 2019.
[20] Jeremy Gunn, “Shaping an Islamic Identity: Religion, Islamism, and the State in Central Asia”, Sociology of Religion, Vol. 64, No. 3, 2003, pp. 389–410.
[21] Johan Rasanayagam, “Morality, Self and Power: The Idea of the Mahalla in Uzbekistan” in: Monica Heintz (ed.), The Anthropology of Moralities, Berghahn Books, New York, 2013.
[22] Julie McBrien, From Belonging to Belief: Modern Secularisms and the Construction of Religion in Kyrgyzstan, University of Pittsburgh Press, Pittsburgh, 2017.
[23] Kendzior, S, “Reclaiming Manaviyat: Morality, Criminality, and Dissident Politics in Uzbekistan.” in: Reeves, M., Rasanayagam, J. and Beyer, J. (eds.), Ethnographies of the state in Central Asia: Performing politics, Indiana University Press, Bloomington, 2014.
[24] Muminov et al., ‘Islamic Education in Soviet and post-Soviet Uzbekistan’ in M. Kemper, R. Motika and S. Reichmuth (eds.), Islamic Education in the Soviet Union and its Successor States, London: Routledge, 2010.
[25] N. Ahmad Hasan Dani, History of Civilizations of Central Asia: The Dawn of Civilization: Earliest Times to 700 B.C., UNESCO Publishing, Paris, 1992, p. 477.
[26] Randall, Albert B., Dewey A. Browder, “State-Building and the Double-Edged Sword of Religion” in: Greg Kaufmann (ed.), Stability operations and state-building: continuities and contingencies, Strategic Studies Institute, US Army War College, 2008, pp. 33–58.
[27] Reuel R. Hanks, “Narratives of Islam in Uzbekistan: Authoritarian myths and the Janus-style syndrome”, Central Asian Survey, Vol. 35, No. 4, 2016, pp. 501–513.
[28] Robert Crews, For Prophet and Tsar: Islam and Empire in Russia and Central Asia, Harvard University Press, Cambridge, Massachusets, 2009.
[29] Savante Cornell, S. Frederick Starr, Modernization and Regional Cooperation in Central Asia: A New Spring?, Central Asia-Caucasus Institute & Silk Road Program, 2018.
[30] Stevin Merritt Miner, Stalin’s Holy War: Religion, Nationalism, and Alliance Politics, 1941–1945, University of North Carolina at Chapel Hill, Chapel Hill, 2003.
[31] Svante Cornell, “The Islamic Movement of Uzbekistan” in Svante Cornell, Michael Jonsson (eds.), Conflict, Crime, and the State in Postcommunist Eurasia, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2014.
[32] Svat Soucek, A History of Inner Asia, Cambridge University Press, Cambridge, 2002.
[33] Victoria Clement, Learning to Become Turkmen: Literacy, Language, and Power, 1914–2014, University of Pittsburgh Press, Pittsburgh, 2018.
[34] Willem Van Schendel, Erik J. Zürcher, Identity Politics in Central Asia and the Muslim World, Bloomsbury Academic, 2001.
[35] William Fierman, “Identity, Symbolism, and the Politics of Language in Central Asia”, Europe-Asia Studies, Vol. 61, 2009, No. 7.
[36] Јеvtić Miroljub, „Džihad u savremenim međunarodnim odnosima”, Teme, 2007, Vol. 31, No. 4.
Интернет извори
[1] Britannica, “Central Asia”. Encyclopedia Britannica, 28 Dec. 2018. Available from: https://www.britannica.com/place/Central-Asia (Accessed June 8, 2022).
[2] Merriam-Webster Dictionary, “Waqf”, (Accessed June 8, 2022).
[3] United Nations Statistical Division, Methodology – Standard country or area codes for statistical use (M49), available from: https://unstats.un.org/unsd/methodology/m49/ (Accessed June 6, 2022).
[4] Устав Казахстана доступан је на енглеском језику на: https://constitution.kz/english/ (Приступљено 26. јуна 2022).
[5] Стратегија за Казахстан 2050 доступна је на: https://kazakhstan2050.com (Приступљено 26. јуна 2022).
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
