Философија као образовање и/или професија
DOI:
https://doi.org/10.18485/Ključne reči:
философија, образовање, професија, историја идеја, модерност, приватност, Чарлс ТејлорApstrakt
У овом раду бавићемо се генезом философије као ствари образовања (образование; Bildung) у изворном смислу. Под тиме подразумијевамо темељну чињеницу да је у њој ријеч о неопходности да човјек, будући коначан, обликује своје биће и свој идентитет путем образовања. Зато се за философију сматра да је она животна форма у којој се преплићу биће, рад и служба. Не само што човјек лакше долази до истине у разговору са другим, боравећи скупа с њима, него он стога има и обавезу да своја знања подијели са другима. До краја средњег вијека човјеков идентитет био је дефинисан његовом професијом, будући да суштински нијесу биле одијељене јавна и приватна сфера. Та ситуација се мијења с модерним добом, тако да учешће у сфери рада има превасходно инструментални карактер, док приватност остаје везана за градњу идентитета. Насупрот томе, философија, као јединство мишљења, начина живљења и професије, издваја се као „случај” који надилази помeнуте епохалне и структурне подјеле.
Reference
[1] Делимо, Жан, Страх на Западу од XIV до XVIII века, Опседнути град, Нови Сад, 1987.
[2] Heidegger, Martin, Sein und Zeit, Tübingen, 1967.
[3] Ортега и Гасет, Хозе, Што је филозофија? Загреб, 2004.
[4] Simmel, Georg, Soziologie. Untersuchungen über die Formen der Vergesellschaftung, Berlin, 1908.
[5] Тејлор, Чарлс, Болест модерног доба, Београд, 2002.
[6] Taylor, Charles, „Legitimationskrise”, Negative Freiheit? Frankfurt/M. 1992, pp. 235–293 (превод с енглескога).
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
